ЗАВЕТНИЦИ БОР

Ако ми не дочекамо тај сан, нека дочекају наша деца, будуће генерације да се Србија и Црна Гора поново окупе око тога Косовског завета, рекла је Милица Ђурђевић на трибини у Никшићу, одржаној у недељу, 18. новембра ове године. На Косово и Метохију не могу да уђем већ годину и по дана, јер су ме Албанци прогласили за рушитеља њиховог уставног поретка. Овде сам дошла после неколико година, а мислила сам да више нећу видети Црну Гору, рекла је кроз сузе Милица Ђурђевић-Стаменковски, члан Предједништва српског покрета „Заветници“ из Србије. Она је говорила на трибини „Косовски завет као вечна спона Србије и Црне Горе“, која је одржана у препуној сали  Друштва црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“  у Никшићу. Ђурђевић-Стаменковски је емотивно говорила, па у једном моменту, како је и сама рекла, није могла више суздржати емоције и кроз сузе је беседила о томе шта за њу значи Црна Гора. –Што се тиче Црне Горе, нападнута нам је духовна кичма коју чине Свети Сава, ...

Beograd, S.M. –  Pruga Požarevac – Majdanpek,  dužine 90 kilometara, nakon pet i po godina, ponovo je, od juče, osposobljena za redovan teretni i putnički saobraćaj. Brzina u putničkom saobraćaju je 80, a u teretnom 60 kilometara na sat.  Ovaj kolosek sagrađen je davne 1938. godine i do poslednje rekosntrukcije bio je u veoma lošem stanju. Iz “Srbija Voza”, kako javlja Tanjug, redovan putnički saobraćaj Požarevac – Majdanpek – Bor – Zaječar biće uspostavljen od 1. februara naredne, 2019. godine. Na devedeset kilometara pruge između Požarevca i Majdanpeka je i 76 putnih prelaza, 20 mostova i 10 tunela, uključujući i najteži tunel na deonici Požarevac – Babušinac, dugačak 975 metara. Remont pruge i povećanje njenog osovinskog opterećenja, od izuzetnog su značaja za privredu ovog dela Srbije, jer su za železnički pravac Požarevac – Majdanpek vezani značajni privredni sistemi, kao što su Luka Prahovo, RTB Bor, Kaona, Kostolac i Železara Smederevo. *** Соларис.м...

Autori: Dobrila i Brana Filipović I danas se u Boru, Zaječaru, Kladovu, Negotinu i još nekim mestima istočne Srbije otkrivaju spomen obeležja, daju imena ulicama, organizuju svetkovine s imenom generala Gambete i francuskih oslobodilaca. U Zaječaru je Francusko vojničko groblje (sahranjeno 85 izginulih francuskih vojnika u oslobađanju Zaječara) koje, svake godine, 19. oktobra, na Dan oslobođenja tog grada u Velikom ratu, posećuju francuske vojne i državne delegacije. Uz njih su i predstavnici Ambasade Maroka, zemlje čiji su vojnici zajednički sa Francuzima oslobađali istočnu Srbiju. U Zaječaru je jedna od najlepših centralnih ulica s imenom generala Gambete. Uskoro će na Popovoj plaži biti podignut i veličanstveni spomenik generalu Gambeti čiji je lik, na spomeniku u Negotinu, uklesan u vidu medaljona. Čuveni vojskovođa je i počasni građanin Negotina. U Boru je, u centru grada, spomenik srpskim i francuskim rodoljubima. Više puta je ovaj stameni beleg premeštan, kako se grad šir...

Poreska uprava je nezakonito odbila da organizaciji Transparentnost Srbija (članica Transparency international) dostavi podatke o tome u kojim medijima i koliko dana je tokom 2015, 2016. i 2017 godine vršila inspekcijski nadzor. Naime, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naložio je Poreskoj upravi da našoj organizaciji dostavi podatke o kontrolama u preduzećima koja su osnivači ili izdavači 10 medija u Boru, utvrdivši da za uskraćivanje informacija ne postoji pravni osnov. TS je od Poreske uprave tražila podatke o sprovednoj kontroli i u šest drugih gradova - Beogradu, Čačku, Kikindi, Loznici, Nišu i Vranju. Ove podatke smo tražili u okviru istraživanja čiji je cilj da se utvrdi da li inspekcije postupaju jednako prema medijima. Pored Poreske uprave, Transparentnost Srbija je podatke tražila i od Inspektorata za rad i Uprave za preventivu, u čijoj je nadležnosti protivpožarna zaštita. Uprava, u sastavu MUP-a, nije odgovorila na zahteve, rep...

Autori: Dobrila i Brana Filipović Na naslovnoj fotografiji: U Spomen parku u Zlotu – Trijumfalna kapija oslobodiocima po ideji dr Tomislava Pajića Boško Aćimović, vojni sveštenik, 1. januara 1922. godine, objavio je napis u publikaciji „Pomenik heroja iz Okruga timočkog 1912 – 1919.“ – „Herojima iz Timočkog okruga – palim u ratovima 1912 – 1920.“ koji,  delom, koristimo kao uvodnik u tužni „bilans“ stradalih iz tog vremena jedne male timočke opštine, borske. Ova opština sa sadašnjih 12 sela, uglavnom smeštenih u siromašnom brdsko-planinskom području, naseljena – sem jednog sela – vlaškim narodom, dala je više od 1.600 palih boraca u balkanskim i Prvom svetskom ratu. ZLOT Umrli i poginuli 1914: Mladen Baronj, Jovan Krajan, Jovan Decan, Stojan Zlatar, Pavle Karabaš, Pavle Paca, Mladen Gušlješa, Jovan Trujić, Sava Dobrovac, Jovan Siliska, Jovan Borak, Janko Bešika, Jovan Njegran, Milan Janoša, Petar Žunkea, Jovan Stojković, Janko Belča, Lazar Blagojević, Josuf Lika, Rajk...